Autor Vesna Ujević u Razmišljanja na 17. siječnja 2015 Više od ovog autora  |

Sve u svemu svaki se dan suočavam s nečim ili nekim što ili tko izvlači iz mene oni otrovani dio, a ja odma stavim pozitivu u pogon, ne dam otrovu da se širi. Ne iđe to uvik od ruke, ali iz dana u dan sve više napridujen. Dok uredim stvari samo s najbližnjom okolinom, napisat ću se ja pozitiva i pozitiva. Najprvo sam otkrila da popušćanje nije uvik pozitiva. Ima jedna lipa rič (ako je na pravom mistu) - NE. Često ide s odlučnošću pod ruku. Od dvoumna čovika nema sriće. Nema sriće ni u odustajanju od traženja rješenja nakon prvih neuspjeha. Ustrajnost je vrlina, osobito u kombinaciji s mudrošću. Nekada i u kombinaciji s ludošću.

Za sve su ovo krivi Adam i Eva. Da su se okanili jabuke, Bože moj, koje bi bilo miline. A štaš. Da su oni drugačije izabrali, kome bi triba internet, auti, avioni, tvornice, genetski inženjering i cilo čudo toga. Svi bi mi lipo komunicirali, putovali i živili na pogon Duha, priroda bi bila čista, zdrava, očuvana, susretljiva i podložna... Ma, doće opet i taj dan kad ćemo svi mi i sve što je Stvoritelj stvorio živit preobraženo, obnovljeno... na pogon Duha.

Je suis Adam i Eva, ali iđen graditi u sebi drugoga čovika.